Ko imalo prati dešavanja u Briselu povodom priče o proširenju EU zna da je ta priča završena. Nakon prijema Hrvatske, proces proširenja EU na Balkanu je završen.
Ne postoji politička volja niti saglasnost ključnih zemalja EU oko nastavka politike proširenja.
Nakon BREXIT-a EU ne može da odluči ni da li će i sama više postojati, a pandemija je pokazala i svim građanima država članica EU da je rok trajanja ovog projekat istekao.
EU je u uslovima ozbiljnog zdravstvenog izazova, pokazala nesposobnom i neefikasnom. Sve veći broj političkih struktura u zemljama članicama, suočava se sa ozbiljnim posledicama na unutrašnjem planu zbog nesposobnosti EU da djeluje u uslovima krize i nestabilnosti.
Konfuzija i haos oko rata u Ukrajini su pokazali da EU nema sopstvenu spoljnu poliitku, i da je i dalje najobičniji protektorat SAD. Izašle su na vidjelo posledice meke okupacije zapadne Evrope od strane SAD od 1945. Zemlje EU nijesu spremne da reaguju na vojne krize, njihove vojske su zastarele, neopremljene i nespremne za rat u Evropi.
Globalni korporativni kapitalizam se pokazao nespremnim da dugo podržava ratove koje izazivaju velike finansijske gubitke za krupni kapital. A to se upravo dešava sa ukrajinskom krizom.
EU je pokazala nespremnost da štiti svoje ekonomske i energetske interese i nizom besmislenih sankcija dovela do galupirajuće inflacije, recesije i povećanja siromaštva u svojim zemljama.
Decenije oslanjanja na SAD i NATO kad je u pitanju odbrana i bezbjednost, rezultirale su atrofiranjem sopstvenih kapaciteta i skoro potpunom zavisnošću od SAD. Sada kada SAD ima administraciju na čelu sa Predsjednikom koji očigledno nije u stanju da razumije dešavanja u novom svijetu, suočenim sa izborima koje dočekuje u atmosferi rekordne inflacije i cijene goriva, te krizom lanaca snadbjevanja i prilivom emigranata iz Meksika.
Okoštala birokratska struktura postala je sama sebi svrha. Sve politike i odluke su posledica snažnih lobističkih uticaja interesnih grupa-korporacija, medija, banaka itd itd.
Građani više ne mogu da prepoznaju svrhu postojanja ogromne i skupe burokratije, za koju niko nije glasao i koja nikome ne odgovara, a koja njima ne isporučuje ništa.
Prva politika EU koja je žrtvovana je upravo politika proširenja.
Ja sam davno govorio o “drugoj ligi” EU u kojoj će zemlje Zapadnog Balkana trenirati, pa će možda jednog dana (nikad) neka od njih biti primljena u prvu ligu.
Sada je ta ideja o političkom savezu EU sa zemljama kandidatima postala i oficijelni predlog Predsjednika Francuske Makrona.
Ono što je realno jeste potreba samih zemalja Zapadnog Balkana za saradnjom i eliminisanjem birokratskih prepreka za slobodnu trgovinu, kretanje, investicije, zajedničke infrastrukturne projekte i zajedničke strategije prema strukturnim fondovima EU. Ekonomska saradnja je naš interes i to treba sami da pokrenemo, jer donosi više investicija, više radnih mjesta i doprinosi ekonomskom razvoju.
Teško je vise slušati papagajska ponavljanja naših poluintelektualaca i evrofanatika o “evropskom putu”, “evropskim snagama”, “lideru EU integracija”. Isprazne floskule koje ništa ne znače i samo služe za populističko obmanjivanje stanovništva.
EU se neće širiti na Zapadni Balkan. Crna Gora neće biti članica ove EU. Za nas je pripremljen “Plan B”. Druga liga EU.
Kada je krivi Premijer 2021.godine izjavio da očekuje da ce Crna Gora 2024 postati članica EU, ja sam mu odmah jvno ponudio opkladu, da Crna Gora neće biti član EU 2024 godine.
U jeku snažne kampanje SAD da se Ukrajina preko reda i bez ikakvih kriterijuma primi u EU, Premijer Grčke Micotakis je ponovio usaglašeni stav lidera EU članica. “ Možda će biti proširenja, ali tek 2033”. Znači nova-stara politika proširenja EU se sazela u jednoj našoj narodnoj izreci “ Ne lipši magarče do zelene trave”.
Mi koji malo ozbiljnije pratimo taj proces, znamo da se na tom planu ništa ne dešava. EU integracije stoje u mjestu.
Zato je vrijeme da se suočimo sa realnošću i da prestanemo da narodu mažemo oči, prodajemo maglu i pričamo neistine.
Nema više “evropskog puta”.
Nebojša Medojević
Predsjednik PzP
