Pokret za Promjene

Slučaj uglednog profesora Kovačevića nije prvi, a bojim se, ni poslednji, koji u punom smislu odražava karakter ovog autokratskog režima, stanje na državnom univerzitetu i u uopšte u visokom obrazovanju u Crnoj Gori. Naime, svih ovih tragičnih i pogubnih dvadeset godina Univerzitet je ostao samo poluga i zatočenik ovog i ovakvog režima. Da li je ikad pokušao, a da ne govorimo zavrijedio, osnovne atribute i postulate, bilo da je u pitanju stvaranje ili očuvanje slobode ili pak znanja. On je faktički porodio, njihao, hranio i uvijek održavao sistem vrijednosti na kojem danas počiva i u kome je zatočeno crnogorsko društvo. Da li se ikad sa njega čuo većinski glas, bilo kada se na onakav način urušavala stara država, sistem etičkih i civilizacijskih normi ili danas kada se potiru i poslednje pretpostavke ka socio-ekonomskoj  održivosti. Čak što više, mnogi profesori, naše kolege, su dali pečet i potpis pogubnom činjenju i sramnim odlukama režima. Za sitne pare i privilegije.

  Dr Branko Radulović, redovni profesor Univerziteta Crne Gore i potpresjednik Pokreta za promjene

Kolega Kovačeviću, morate da znate da Vaš glas za slobodom je direktan atak na  savjest nekih profesora. Vaše zalaganje za jasnom normom narušava sistem vrijednosti na kojima počiva njihova pozicija. Vaša kompetentnost ukazuje na njihovu naučnu marginalnost. Određeni broj njih, posebno u oblasti koje su bliske Vašoj, je došao do najvećih titula novinskim člancima, kao svojim jedinim referencama. Zato ste Vi za njih loš i opasan svjedok, kao i mnogi koji smo, manje ili više, bili nepoželjni svjedoci svih ovih godina. Zato ne očekujte da će Vaš javni bunt protiv samovolje prvog režimskog analitičara mnogo promijeniti Vaš status.

Ono što je apsurd za slobodno drštvo a tipično za naše totalitarno je slučaj Vašeg progonitelja, profesora Darmanovića. Pitanje je kako je on od nepodobnog asistenta devedesetih postao omiljeni profesor ovom režimu. Po kojoj cijeni, na koji način, zbog čega i u ime čega je »revidirao svoj stav«. Od mene je tih ratnih i sramnih devedesetih, kada sam bio predsjedavajući Senata Univerziteta Crne Gore, tražio odbranu od tih istih kojima danas služi. Lustracija i revizija doktorskih disertacija biće pročišćenje univerziteta, bilo  kada je u pitanju moral ili kompetentnost.

Normalno, neće to biti prirodno samooslobađanje državnog univerziteta, već će se njegovo oslobađanje desiti sa smjenom ovog režima. Volio bi da danas postoji znatno više univerzitetskih profesora koji će, poput Vas, ukazivati na sve devijacije crnogorskog društva. Tada bi proces oslobađana i Univerziteta i Crne Gore bio uzajaman, kao međusobna interakcija. 

Parlamentarna opozicija će uskoro zajedno, nadam se ne i poslednji put ka smjeni ovog režima, podnijeti Skupštini Crne Gore Interpelaciju u oblasti douniverzitetskog i  visokog obrazovanja, kao i u nauci. Tada ćemo imati priliku da upoznamo crnogosku javnost sa Vašim i mnogim drugim slučajevima progona neistomišljenika. Nadam se da će i to dati doprinos ostvarenju ciljeva za koje se i Vi i mnogi od nas zalažemo.