Pokret za Promjene

Dan – Ekskluzivno - Crnogorski biznismen Branislav-Brano Mićunović bio je mozak operacije šverca cigareta tokom devedesetih, a brat crnogorskog premijera Aco Đukanović snabdijevao je krijumčare gorivom i od tog posla uzimao procenat, navodilo se u optužnici koja je sačinjena u Švajcarskoj. Predmet kojim je obuhvaćeno deset optuženih, među kojima nema crnogorskih državljana, vođen je u Federalnom kaznenom sudu u gradu Belinzona. Kao prvi na spisku učesnika posla u Crnoj Gori navede je i Milo Đukanović, crnogorski premijer

II dio: Milo osmislio šverc

Optužnicu su sačinili, kako se navodi, javni federalni tužioci Adrian Etvejn, Stefan Lenc i Lajnhard Ošner. Ovaj dokument je ozvaničen u Bernu 26. septembra 2008. godine, a zaveden je pod brojem EA II.05.0244-ETT, a postupak je završen prije nekoliko mjeseci. Zbog šverca cigareta, švajcarsko tužilaštvo optužilo je Freda Boserta, Franka dela Torea, Paola Savina, Angela Garsiju, Hermana Grafa, Rolanda Rebeteza, Nelija Šurera, Antonija Varana, Rodžera Monijea i Pjetra Virđilija. Oni se terete zbog udruživanja u kriminalne organizacije i pranje novca, a glavni posao išao je preko teritorije Crne Gore, čije vlasti su bile upoznate s tim.

Najpoznatija imena u optužnici su Dela Tore i Savino, članovi italijanske mafije, koji su devedesetih godina od crnogorskih vlasti dobili ekskluzivnu licencu za tranzit cigareta. Ostali optuženi su u švercu cigareta učestvovali zahvaljujući dozvolama dobijenim od Dela Torea i Savina. U ovom predmetu osuđeni su Paolo Savino i Mikele Antonio Varano, s tim što se Savino pominje i u dokumentima tužilaštva u Bariju.

Sud u Belinzoni je, za razliku od Varana i Savina, oslobodio ostale optužene. U poglavlju 2.5 švajcarske optužnice do detalja je opisana uloga Crne Gore, koju tužioci navode kao "bastion švercerske organizacije za krijumčarenje cigareta". U tom poglavlju opisana je organizacija tranzita cigareta, s imenima učesnika i organizatora. Kao prvi na spisku učesnika posla u Crnoj Gori navedeni su Milo Đukanović, crnogorski premijer, njegov brat Aleksandar-Aco Đukanović i Branislav-Brano Mićunović.  

Tužioci su do najsitnijih detalja opisali način na koji su optuženima za šverc cigareta u periodu od 1991. do 1996. godine izdate dozvole. Takođe, optužnica se u posebnom poglavlju bavi novim licencama koje su izdate u periodu od jula 1996. godine. U optužnici se navodi da su gliseri koji su cirkulisali između crnogorske i obale Pulje, osim cigareta, prevozili i drugi sumnjivi teret, kao i italijanske državljane koji su u Crnoj Gori nalazili utočište od hapšenja u Italiji. 

- Gorivo za glisere dostavljala je državna kompanija „Jugopetrol”, a djelimično i firma „Admiral”, koja je bila u vlasništvu Aca Đukanovića, premijerovog brata. Aco je firmom upravljao sa Enrikom Rispolijem, članom italijanske mafijaške organizacije „Kamora”, poznatim još kao Džek Palans i ujak Enriko.

U Crnoj Gori se, pod zaštitom Mila Đukanovića, skrivao i Frančesko Prudentino, poznat kao Luiđi Pato i Debeli Kip, a koji je zauzvrat ulagao u crnogorske infrastrukturne projekte i pozajmljivao novac uticajnim ljudima u Crnoj Gori - navodi se u optužnici.Nadalje se ističe da je Aco Đukanović švercerima gorivo prodavao po cijeni znatno višoj nego što je ona bila na svjetskom tržištu i samim tim je učestvovao u poslu i zarađivao. Što se tiče snabdijevanja gorivom, kako se ističe, to se radilo u direktnim kontaktima sa švercerima. U optužnici se navode i kontakti koje je mlađi Đukanović imao sa određenim kriminalcima iz Italije. Naveden je i njegov kontakt sa Paolom Savinom i Frankom dela Toreom u Luganu.

Prilikom tog susreta, kako se pojašnjava u optužnici, Dela Tore je Acu Đukanoviću pozajmio 100.000 dolara, a pomagao mu je i u prodaji nekretnina optuženom Rodžeru Monijeu. - Preko "Admirala" mlađi Đukanović je benzinom snadbijevao i Lorensa Žilberta, koji je takođe učestvovao u ovom nelegalnom poslu. Ta transakcija obavljena je 1995. godine, a Žilbertu je litar benzina naplaćivan po 1,6 maraka - stoji u optužnici.  

U tom dokumentu navedena je i saradnja Aca Đukanovića sa mafijašima Konstantinom Sarnom, alijas ujak Vićenco, i Santom Vantađatom, alijas Santino.  Švajcarski tužioci označili su Branislava-Brana Mićunovića kao sivu eminenciju svih ilegalnih aktivnosti u Crnoj Gori i kao mozak švercerske organizacije. - Od 1996. godine Mićunović je kontrolisao priliv novca koji je Franko dela Tore uplaćivao na ime takse na tranzit cigareta za firmu "Montenegro tabak tranzit" (MTT). Mićunoviću su se u tom periodu podnosili računi, odnosno izvještaji o obavljenom poslu - tvrde švajcarski tužioci. Po njihovom kazivanju, Mićunović je kad god je htio mogao da blokira robu u Crnoj Gori. On je u dogovoru sa Dela Toreom odobravao bankovne račune koji su plaćani firmi MTT.  - Mićunović je određivao koje će kriminalne organizacije iz Italije obavljati šverc, kao i koja će im roba biti na raspolaganju, odnosno, u kojem trenutku će sve biti spremno za tranzit. Takođe, on je bio zadužen i za bliske kontakte sa Frančeskom Prudentinom, mafijaškim bosom iz Brindizija - kažu švajcarski tužioci.  

Ekskluzivna licenca 

Franko dela Tore i Paolo Savino su devedesetih godina od crnogorskih vlasti dobili ekskluzivnu licencu za tranzit cigareta. Na ime taksi za tranzit, tvrdilo je švajcarsko tužilaštvo, Del Tore je uplatio milionske sume firmi „Zetatrans" i državnoj kompaniji „Monenegro tobako tranzit". Primjera radi, na račun firme „Zetatrans", koja je bila zadužena za prevoz cigareta, Del Tore je od 1977. do 2000. godine prebacio 120 miliona dolara. 

Dražen ŽIVKOVIĆMitar V. RAKČEVIĆ 

Sjutra: Mila označili kao organizatora šverca

_______________________________

Dan, 29. novembar 2009. 

Milo osmislio šverc  

Glavni organizator šverca cigareta devedesetih godina u Crnoj Gori bio je Milo Đukanović, koji je zajedno sa svojim ministrima i ostalim subjektima koji su mu bili potrebni za to stvorio genijalan sistem tzv. tranzitnih taksi za krijumčarenje duvana, stoji u optužnici švajcarskih tužioca. Za uzvrat, italijanske kriminalne organizacije dobile su cijelu infrastrukturu luka Zelenika i Bar, kao i zaštitu policijskih i carinskih službi Crne Gore. Đukanović je, kako se tvrdi u tom dokumentu, ušao u taj posao 1992. godine, a šverc se odvijao iz Crne Gore u Pulju, pod patronatom kriminalnih organizacija Kamora i Sveta ujedinjena kruna. 

Optužnica švajcarskog tužilaštva zbog kriminalnog udruživanja i pranja novca u Švajcarskoj je bila podignuta protiv deset lica među kojima su bili Franko dela Tore i Paolo Savino, pripadnici italijanske mafije koji su devedesetih godina od crnogorskih vlasti dobili ekskluzivnu licencu za tranzit cigareta. - Đukanović je u svojim rukama imao čitavu infrastrukturu, a posebna pratnja je bila obezbijeđena za konvoje kamiona sa cigaretama koji su stizali do Bara i Zelenike, odakle su se transportovale u Italiju. Među odgovornim osobama za pojedine usluge u švercu bio je i Žarko Marković, direktor Zetatransa. Krijumčarima su na raspolaganju bila i državna preduzeća koja su im pružala razne vrste usluga, a obezbijeđeno im je bilo i osoblje za utovar i istovar. Marković je dozvoljavao ovim grupama da sve to organizuju, a uz to je imao podršku policije, kao i lučkih i carinskih vlasti. 

Zapošljavali su ljude i angažovali čamce koji su se posebno bavili tim poslom, a cijeli posao su obezbjeđivali naoružani ljudi, a među njima je bilo i italijanskih građana koji su se skrivali u Crnoj Gori od italijanskih vlasti - navodi se u optužnici. Crnogorski premijer nije obuhvaćen ovom optužnicom, već se njegovom ulogom tužioci bave samo deskriptivno. U tom dokumentu pominju se i izjave Gorana Stanjevića, koji je saslušan u Švajcarskoj. Stanjevićev glavni zadatak je bio da dovodi investitore u Crnu Goru, a preko svojih veza bio je upoznat i sa svim dešavanjima oko šverca. On je, kako je ispričao istražiteljima, bio upoznat sa informacijama da se bez Đukanovićeve dozvole ne može obaviti ništa u vezi s tim poslom. 

U optužnici se navode i milionske sume novca koje je Dela Tore na ime taksi za tranzit uplaćivao firmi Zetatrans i državnoj kompaniji Montenegro Tobako Tranzit (MTT), preko koje je obavljan šverc ka Italiji. Franko dela Tore je, prema navodima optužnice, na račun crnogorske firme Zetatrans, koja je bila zadužena za prevoz cigareta, od 1997. do 2000. godine, prebacio 120 miliona dolara samo na ime taksa za tranzit. Na račun ove transportne firme 76 miliona dolara je uplaćeno u banci UBS u švajcarskom gradu Lugano. Od 1999. do 2000. u LHB Internacionale Handelsbank u Frankfurtu na račun Zetatransa je uplaćeno preko milion dolara, dok je 300.000 dolara uplaćeno preko Montenegrobanke iz Podgorice.

Takse na tranzit cigareta povećane su 1999. zbog ratnih dejstava, što je uslovilo i povećanje uplata na račun Zetatransa, koje su te godine išle na račune stranih kompanija. Prema optužnici švajcarskih vlasti, takse su uplaćivane na račune firmi „Pegalimi“ iz Nikozije, kojoj je uplaćeno 11 miliona dolara, GML-WEBO – 6,4 miliona dolara, „Ikos finance” 4,9 miliona dolara, „Maluk” 4,3 miliona dolara i „Codedž” 1,5 miliona dolara. U optužnici se navodi da se firme „Codedž2 i "Maluk” povezuju sa Stankom Subotićem i pretpostavlja da su uplatama na račune njegovih firmi plaćeni troškovi aviona koje je on unaprijed finansirao za potrebe Vlade Crne Gore. 

Tužilaštvo u Bernu navodi i uplate Dela Torea i Savina prema državnoj firmi MTT, preko koje je obavljan posao šverca cigareta, a kojom su, prema odluci Đukanovića, upravljali Branko Vujošević i Veselin Barović. - Od 1997. do 2000. Franko dela Tore uplatio je 31 milion dolara, najviše u korist Branka Vujoševića i Veselina Barovića, a preko njih i u korist „trećih licaĆ – navodi se u optužnici tužilaštva u Bernu. Fakture za Vujoševića išle su na račun njegove firme „Branedž” i „Njalsend”, kao i na račune članova njegove porodice. Fakture za Barovića išle su na račune njegovih firmi i firmi koje je držao sa Vujoševićem, kao što je „Pelican blue”, a uplate su dobijali i članovi Barovićeve rodbine. 

Velike uplate, kako se dalje navodi u optužnici, išle su i na račune članova tadašnje crnogorske Vlade i članova njihovih porodica Mila Đukanovića, Gorana Rakočevića, Milana Perovića i Dušanke Jeknić.Đukanović je tako, prema navodima optužnice, kao premijer od kraja 1992. omogućavao šverc cigareta sa teritorije Crne Gore do obala Pulje u Italiji, koji su obavljali članovi mafijaških organizacija Kamora i Santa Korona Unita. Sa ministrima i najbližim saradnicima, Đukanović je, kako se navodi, „stvorio genijalni sistem naplate taksa na švercovane cigarette”. Nadalje se navodi da je Đukanović odlučio da osnuje crnogorsko društvu Montenegro tabak tranzit (MTT), čiji cilj je bila kontrola uvoza stranih cigareta. Operativci u tom poslu, kojima su izdate licence, bili su Savino i Dela Tore, odnosno njihova firma "Santa Monika" registrovana na Panami. 

- Đukanović je imao direktne razgovore i saradnju sa optuženima i pripadnicima italijanske kriminalne organizacije. U ovom slučaju se konkretno misli na njegove kontakte sa Koradom Bjankijem, kao i lične susrete sa Đerardom Koumom u oktobru 1992. godine u zgradi Vlade Crne Gore, kada je on izrazio spremnost da obnovi čitav sistem tranzita kroz Crnu Goru - kaže se u optužnici. 

Nadalje se navode Đukanovićevi brojni susreti sa Paolom Savinom, 1992. i 1993. godine, kao i pismo Paola Savina iz oktobra 1993. godine crnogorskom premijeru, u kojem je mu je ponudio, u ime firmi "Đisto", "Edije", "Trejding transporta" i "Aneksa", tranzit 800 kontejnera cigareta sa 768.000 paketa godišnje, odnosno 70.000 mjesečno za taksu od 24 dolara za svaki paket. Te firme su, kako je dokazano, bile u vlasništvu italijanskih kriminalaca. Optužnica u Švajcarskoj navodi i lične susrete Đukanovića sa Dela Toreom i pismo od 14. februara 1996. godine, koje je direktno adresirano na crnogorskog premijera, a odnosi se na šverc cigareta. 

Štitio mafijaše 

Švajcarski tužioci opisali su i odnose crnogorskog premijera sa Frančeskom Prudentinom, koji je uživao njegovu ličnu zaštitu u Crnoj Gori, iako je bio kriminalac. Takođe, Prudentino je finansirao i projekte u izgradnji infrastrukture u Crnoj Gori, a davao je i određene novčane pozajmice osobama koje su bile umiješane u šverc cigareta. - Ministarstva koja su bila nadležna u tom poslu dala su licence Zetatransu, Korade Bjankiju i Franku dela Toreu kao i firmi Trejding transport co", iz Bagdada, koja je svoje finansijske transakcije obavljala u Luganu a koja je, najvjerovatnije, bila u vlasništvu Lorensa Žilberta, jednog od učesnika šverca. Njegova firma je mogla da radi transport cigareta u Crnoj Gori uz određene finansijske nadoknade. Kasnije je crnogorska vlada prenijela prava na izvjesnu firmu Monti DOO iz Podgorice, što se vidi iz pisma ministra finansija iz 1993. godine. Ta firma je iste godine predala licencu kompaniji "Evropa tobako" iz Lugana, čiji je vlasnik Frančesko Prudentino, koji je optužen i osuđen u prošlosti za mafijaško udruživanje - navode tužioci. 

Zbrka oko licenci 

Organizovanim izdavanjem licenci za tranzit cigareta došlo je do konfuzne situacije u Crnoj Gori jer se nije znalo ko ima a ko nema licencu. - Pozadina svega toga je bilo političko previranje koje je otpočelo 1996. godine zbog sukoba između Đukanovića i Miloševića. U jednom kratkom periodu u tom momentu licencu je imao Vladimir - Vanja Bokan, koji je ubijen u Atini 2002. godine. Tokom 1996. godine veliki broj zainteresovanih je podnio zahtjev za licencu, a među njima su bili i Korado Bjanki i firma "Edije SA", vlasništvo Franka dela Torea. Međutim, poslije izvjesnog vremena, on se razišao sa Bjankijem i, da bi dobio licencu, udružio se sa Paolom Savinom. Zahvaljujući Savinu i njegovim kontaktima sa Vladom Crne Gore, Dela Tore je dobio ekskluzivnu licencu koja je tekla sa rokom od 1. jula 1996. godine - ističe se u optužnici. 

DraŽen ŽIVKOVIĆ

Mitar V. RAKČEVIĆ