Pokret za Promjene

Glavni izazovi na koje će nova vlast  morati da odgovori jesu  neodrživa  javna potrošnja,  visok nivo zaduženosti i nelikvidnost privrede - interkompanijski dug iznosi 350 miliona eura. U kratkom roku nova Vlada će morati  da efikasnije sprovodi naplatu javnih prihoda, štednjom smanji nivo potrošnje, dok u srednjem roku navedene politike rasta treba da omoguće ponovno uvećanje javne potrošnje. Interkompanijski dug je neophodno smanjivati, jer da bi država naplaćivala poreze, privreda mora biti likvidna. Interkompanijski dug se može smanjivati diskontnim  otkupom spornih potraživanja.

Pokret za Promjene se protivi emitovanju državnih zapisa, jer se time umanjuje kreditni potencijal za zajmove privredi i domaćinstvima. Smatramo da Crna Gora treba da zakljuci aranžman sa MMF om, što će rezultirati  nižim izvorima finansiranja i većom discplinom javnih finansija.

Postovane kolege, dobio sam odgovor od ministarstva finansija, na poslaničko pitanje o uslovima kreditnog zaduženja sa Suiss bankom, koji je zaključen 30.06.2009. godine. Sa ovom bankom Vlada je sklopila dva kreditna aranžmana jedan u eurima, u iznosu od 70 miliona eura i drugi u dolarima u iznosu  od 28.9  miliona. Ono što bode oči kod oba zajma jeste kamatna stopa od 9,067 % za zajam u eurima,  i za dolarski zajam 6-mjesecni libor sa marginom od + 6.20% .

Dakle ako se uzme u obzir da se Crna Gora kod emisije eurobveznicama zadužila po povoljnijoj kamatnoj stopi, odnosno da je 2009. godine Crna Gora bila znatno niže zadužena, dolazi se do zaključka da su ovi zajmovni ugovori sklopljeni na štetu države. Ova tvrdnja  se potvrdjuje i činjenicom da je za dolarski zajam  Vlada položila kolateral od 38.477 unci zlata. Ako se uzme u obzir da je vrijednost unce zlata 2009. godije iznosila 972 dolara, to daje ukupnu vrijednost kolaterala od 37.4, milona dolara. S obzirom da je sadašnja vrijednost zlata 1.643 dolara po unci, vrijednost založenog zlata je 63 miliona dolara, odnosno 50 miliona eura.

Dakle, pored neralno visoke kamatne stope, gubitak države je  i izgubljena dobit od deponovanja zlata, koja se kreće od 1.5%-3% . Zatim tu je propuštena kapitalna dobit, jer bi Vlada mogla da proda zlato po visokoj tekućoj cijeni. Kada se zajam izdat Vladi, kolateralizuje sa zlatom onda je za očekivati znatno nižu kamatnu stopu, ne veću od stope na obveznice najbolje rangiranih država. Prema saznanjima kojima raspolažem, sredstva iz ovih zajmovnih zaduženja deponovana su na račune drzavnih instutucija u Prvoj Banci.  Smatramo da državni tužilac treba da istraži razloge sklapanja  po državu štetnog ugovora, ovo tim prije što su par mjeseci kasnije pristigla sredstva od privatizacije Elektroprivrede. 

Dr Zarija Pejović, poslanik PzP 

Osnovne odrednice razvoja crnogorske ekonomije: 

Crnogorska ekonomija je dvodecenijski zatočenik koruptivne i neznavene vlasti, domaćih i stranih  interesnih lobija i retrogradne neoliberalne ideologije.

Crnogorska ekonomija je opterećena brojnim protivzakonitim, kolonijalnim, monopolskim i anticrnogorskim ugovorima i aranžmanima.

Slučaj Telekoma spada u srednju korupciju u odnosu na organizovani kriminal i visoku korupciju koja se dešavala i koja se dešava u KAP-u, Željezari, EPCG, Jugopetrolu, turizmu, šumarstvu i drvopreradi i mnogim drugim subjektima.

Crnogorska ekonomija sadrži brojne limite i ograničenja, bilo da su u pitanju izraubovani i potrošeni resursi, ekološka devastacija ili stanje postojeće i neizgrađena infrastruktura.

Crnogorska ekonomija se danas nalazi u stanju duboke recesije, sa jasnim tendencijama koje vode u dužniko i kreditno ropstvo, čak i u bankrostvo. Brojni makroekonomski trendovi i indikatori na to ukazuju, bilo da su u pitanju rast javnog duga, nelikvidnosti privrede, spoljnotrgovinske razmjene, deficit buđeta ili servisiranje kreditnih obaveza i garancija.

Crnogorska ekonomija je opterećena brojnim devijacijama kao posledica nepostojanja pravne države, bilo da je u pitanju učešće sive ekonomije,  iznos poreskog duga ili veličina koncesija.

Alokacija crnogorskih resursa je  pogrešna, bilo da su u pitanju valorizacija znanja ili privredni i prirodni resursi, što proizvodi niskoprofitnu, nekonkurentnu i zavisnu ekonomiju.

Globalna ekonomska kriza je samo još brže i jasnije pokazala sve negativnosti i neodživost crnogorske ekonomije na ovakvim osnovama.

Očito je da je Lukšić kao premijer, daleko od reformatora Lukšića, on je samo nastavak ministra Lukšića, a to znači zatočenik nazadne ideologije, interesnih lobija, saučesnik ili izvršioc pogrešnih odluka i neimar ovakve Crne Gore. I dalje zadužuje Crnu Goru pod nepovoljnim uslovima, mijenja štetne ugovore u još više štetne, daje povlastice i zadovoljava interese. Što će biti sa Željezarom, KAP-om, EPCG, novim hidro i termo izvorima, rudnim resursima, turističkim destinacijama, autoputem zavisi samo od interesa lobija a ne od optimalnih mogućnosti i ineresa Crne Gore.

Podcijenjena procjena Rudnika uglja od 20 mil.€, simbolične koncesije na 200 mil. tona uglja, čija vrijednost je oko 4 milijardi.€, namjera spajanja EPCG i RU u ovim uslovima, neizjašnjavanje Lukšića oko tog najznačajnijeg resursa, pokazuje samo da je pion u Đukanovićevoj kombinatorici sa tajkunima u Italiji i A2A, sadašnjim i budućim oko KAP-a, svojim bratom, oko toga ko će i pod kojim uslovima  biti vlasnik nove dvije termoelektrane i tog ogomnog resursa.

Crnogorkoj ekonomiji su potrebne sveobuhvatne, hitne i potpune reforme  i novi model razvoja kako bi se postigli dugoročni i optimalni efekti.

Preduslov ekonomskog prosperiteta je u uspostavljanju pravne države i nezavisnih institucija.

Neophodno je utvrditi krivičnu odgovornost i poništiti sve protivzakonite i štetne privatizacione ugovore.

Oduzeti imovinu licima koji su je stekli na protivzakonit i kriminogen način.

Ostvariti dinamičan i dugoročan privredni rast optimalnom valorizacijom svih preostalih resursa u funkciji održivog razvoja Crne Gore.

Objediniti, angažovati, podržati i produkovati domaće znanje na savremenim istraživačko-razvojnim osnovama.

Pokrenuti obimne produktivne investicije u izgradnji  novih izvora električne energije, putne i željezničke infrastrukture, turističkih destinacija, modernizaciji KAP-a i Željezare i drugih privrednih subjekata na osnovu najpovoljnijih modela i ekonomskih indikatora. 

Formirati Razvojnu banku Crne Gore koja bi finansijski podržala investicione aktivnosti i povećala likvidnost privrede.

Formirati konzorcijum niskogradnje koji bi bio sposoban da značajno  realizuje nove investicije u tržišnim uslovima.

Dugoročno uravnotežiti javnu potrošnju, širenjem poreske baze, stabilizovanjem poreskog sistema, povećanjem efikasnosti naplate prihoda, profesionalizacijom javne uprave, razvojnom, racionalnom  i kontrolisanom potrošnjom.

Stvoriti stimulativni ambijent za iniciranje i podršku realizacije preduzetničkih ideja, posebno u ruralnim područjima.

Stvoriti sistemske pretpostavke za održivu socijalnu, zdrastvenu i penzijsku politiku.

Na ovaj način moguće je srednjeročno smanjiti nezaposlenost na oko 5%, ostvariti rast BDP od oko 15% na godišnjem nivou, dugoročno od oko 8%, značajno povećati kupovnu moć i standard građana, uravnotežiti budžet već sledeće godine.

Crna Gora ima sve predpostavke za ovakav dinamički ekonomski razvoj. Potrebna je samo politička spremnost da se to realizuje i stvori prava alternativa ovom i ovakvom režimu i sumornoj ekonomskoj stvarnosti. Ovo su naša ubeđenja i ponuda i alternativi, bilo kako se zvala, i građanima Crne Gore. 

Prof. dr Branko Radulović, potpredsjenik PzP