 Premijer Srbije i predsjednik Demokratske stranke dr Zoran Ðindić ubijen je ispred sjedišta Vlade Srbije, prije šest godina, 12. marta 2003. godine.Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševica 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpoceo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Prema oceni zapadnih diplomata, Ðindic je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Ðindiceva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, medu kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Miloševic.
U obracanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru clanova njegovog kabineta, Ðindic je porucio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države. Ðindic je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasledene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava politickim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš nacin. Mi hocemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Ðindic, obracajuci se poslanicima Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade. "Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu izmedu Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojacamo taj uticaj", porucio je Ðindic.
Na primedbe da nije patriota, Ðindic je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam ce se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i pocinioce atentata oznacila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovode grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vode krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevica Šiptara i Mileta Lukovica Kuma. Vlada Srbije je, takode, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje clanova "najvece organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je oznacen zemunski klan.
Ðindic je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševica u zamenu za "neko pravo iznad zakona". "Nisu zašticeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drasticno promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo cemo saopštiti javnosti šta se dogada. Pojavljuju se vec neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konacno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Ðindic.
Nekoliko sati nakon ubistva Ðindica, na predlog republicke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Micic proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade. Ðindic je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih gradana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada gradana.
Izvor: 24 sata
|
