 |
| Intervju : Povratak starih likova - Nezavisna Svjetlost,5.mart 2005 |
|
|
|
| 10.03.2008 | |
U intervjuu „Nezavisnoj Svetlosti” ovog „podgorickog” Crnogorca najpre pitamo da li zvanicni predlog crnogorskih vlasti o transformaciji SCG u zajednicu nezavisnih medjunarodno priznatih drzava i njegovo odbijanje od premijera Kostunice najavljuju kraj drzavne zajednice? NM: Tesko je ozbiljno komentarisati jednu takvu ponudu, jer iza nje zvanicno, osim Vujanovica i Djukanovica, nije stala nijedna institucija. Dakle, o tome nisu raspravljali ni DPS, ni SDP, ni Vlada Crne Gore, a da ne govorimo o Skupstini. Otuda se to sve vise moze smatrati privatnom inicijativom gospodina Djukanovica. Dosta takvih predloga vec smo videli u proteklih pet-sest godina i vjerovatno je ovo samo ispustanje probnih balona, manje prema srpskoj politickoj sceni, a mnogo vise prema Briselu i Vasingtonu, da se vidi kakve su njihove reakcije na moguci sporazumni nestanak ove drzavne zajednice ili njenu transformaciju u nesto sto bi, u stvari, bilo isto ovo sto sad imamo, samo sa medjunarodnim subjektivitetom - ili, kako ja to volim da kazem, Beogradski sporazum sa imunitetom koji bi dobili neki funkcioneri na nivou drzavne zajednice, u slucaju da imaju problema s pravosudjima drugih zemalja. Rec je o jednoj velikoj manipulaciji. Ocigledno je da gospodin Djukanovic cini sve da do referenduma ne dodje. Male su sanse da se on organizuje u martu 2006. godine, jer crnogorskom premijeru i njegovoj vlasti odgovara nerjeseno stanje i stalno manipulisanje drzavnim pitanjem. · Konacno slovo o tome treba da imaju gradjani. Znaci, predstoji referendum. Sledi postizanje konsenzusa oko datuma odrzavanja, oko pitanja i vecine koja je potrebna da bi on uspeo? NM: Gospodin Djukanovic bjezi od referenduma. Ne zeli da se on desi, jer bi napravio cistu politicku situaciju, a time bi vlast izgubila jedno sjajno pitanje oko kojeg manipulise s crnogorskom i medjunarodnom javnoscu vec od ’98. godine. Vazno im je da ostaju na vlasti svo vrijeme, stvarajuci u Crnoj Gori klimu da ih nije dobro kritikovati za mnogobrojne promasaje.Ono sto vodi ka referendumu jeste unutasnji konsenzus, dogovor oko uslova i povratak poljuljanog izgubljenog povjerenja izmedju politickih aktera koji reprezentuju dva vidjenja drzavnog pitanja. Nazalost, u Crnoj Gori ne da se ne pojavljuju znaci povratka tog povjerenja i politicke volje za ostvarivanjem dijaloga, nego su konflikti jos veci, tenzije sve izrazenije. U takvim okolnostima tesko je ocekivati da i u martu 2006. godine dodje do referenduma - sto ocigledno odgovara i vlastima i opoziciji.
· Koliko je realno ocekivanje da ce Djukanovic odustati od referenduma - pred uslovom da bude odrzan po „evropskim standardima”, dakle da pravo glasa imaju svi drzavljani SCG, ukljucujuci i „terazijske” Crnogorce? NM: Ko moze da ucestvuje na crnogorskom referendumu dio je tih pitanja o kojima ce se moci razgovarati tek kada medjunarodna zajednica da zeleno svetlo za ovo izjasnjavanje. Mnogo je vaznije od njega koja ce vlada organizovati taj referendum, jer ocigledno je da gradjani Crne Gore i pristalice opozicije sve manje veruju ovoj vlasti. Otuda se, u toj atmosferi nepovjerenja, tesko moze i organizovati. Medjutim, Djukanovic opet pravi manevar i ne zeli da organizuje referendum na kojem ce pitanje biti veoma jasno: da li ste za nezavisnu, medjunarodno priznatu, suverenu Crnu Goru ili ne? On, zapravo, trazi neki dogovor, opet neko posredovanje Brisela i Vasingtona, neke tajne pregovore izmedju malog broja ljudi, i onda ce, kako kaze, taj dogovor iznjeti na referendum - sto je neprihvatljivo krsenje Ustava Crne Gore, ali sasvim imanentno praksi koju Djukanovic sprovodi vec duze vremena.
· Koliko je utemeljena tvrdnja da srpski nacionalisti vide Crnu Goru iskljucivo kao srpsku drzavu?
NM: Problem Crne Gore nisu srpski nacionalisti koji vuku korjene iz Srbije, vec srpski nacionalisti koji su Crnogorci, koji imaju drugo vidjenje drzavnog statusa Crne Gore, nacionalnog identitata, jedno zastarelo shvatanje ljudskih prava, demokratije, evropskih standarda... Jer, ipak je tesko braniti ratne zlocince i pozivati se na evropske standarde.
· Ako ukljucite televizor ili prelistavate novine, Slobodan Milosevic, Mirjana Markovic i Marko Milosevic su udarna vest. Radikali etiketiraju neistomisljenike, socijalisti dele lekcije o demokratiji, a Zorica Brunclik promovise svoj album na „Pinku”. Podseca li to na povratak otpisanih? NM: Srbija je propustila da izvede svoju lustraciju u oktobru 2000. godine i da raskrsti s Milosevicevim rezimom i nasledjem. Nazalost, isporucivanjem jednog coveka Hagu nije unisten njegov sistem , a sto je najopasnije, on se vraca kao duh iz boce u Srbiju. Prakticno je ucinjena usluga i SPS-u i njemu time sto je isporucen Hagu, a da mu prethodno nije sudjeno u Srbiji - za mnoge finansijske malverzacije, ubistva, sve ono sto je radio gradjanima Srbije. Tek onda bi se, u stvari, pokazalo koliko je bjedan, mizeran i katastrofalan rezim kojeg je personifikovao taj covek. Ovako, DOS nije uradio lustraciju. Mislili su da reforme i evropsku Srbiju mogu da prave s Milosevicevim biznismenima, kriminalcima, policajcima, sudijama, novinarima, umjetnicima, intelektualnom elitom, knjizevnicima - i to se sada, nazalost, obija Srbiji o glavu. Bili su im preci neki privatni poslovi, provizije i licna korist, pa je, kao sto sam vec rekao, ponovo pusten duh iz boce u jednoj osiromasenoj , dezorijentisanoj, obezglavljenoj i obespravljenoj Srbiji. Takva klima, nema sumnje, pogoduje jacanju konzervativnih populistickih ideologija - zasnovanih bilo na socijalnoj demagogiji, sto rade socijalisti, bilo na nacionalnoj ideologiji, sto rade radikali.
· Uredba o dosijeima proglasena je neustavnom, a zakon o lustraciji ostao je mrtvo slovo na papiru. Nije li to izneveravanje postpetooktobarskih obecanja da ce se krenuti u rasciscavanje sa zlom autoritarne proslosti? NM: Vrh DOS-a nije zeleo da otvori tu Pandorinu kutiju razdora, da transformise policiju, tajnu policiju, medije... Dosovci su zadrzali Miloseviceve mehanizme kontrole i cuvanja vlasti koji su im omogucili da vladaju, da puno ne odgovaraju gradjanima i usput da se licno obogate. Sto bi sad to unistavali i izigravali demokrate, kad ih niko ne tjera?! I to je, naprosto, tada objasnjavano legalizmom, pa onda pragmaticnim potezima po sistemu: rezim je pao, nema potrebe da lovimo vjestice. Vidite kako se sad sve to vraca. Jer, jedan diktatorski totalitarni rezim ne mozete rusiti demokratskim metodama |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
 |