Medojević za Demokracijo (SLO): Najuspešnejši promotor črnogorske mafije v Bruslju je bil Jelko Kacin

Nebojša Medojević

Predsjednik Pokreta za Promjene i član predsjedništva DF-a Nebojša Medojević za Demokracijo (SLO) opisuje političku situaciju u Crnoj Gori i posljedice mafije, koje postaju ozbiljna prijetnja sigurnosti SAD-a i EU. Intervju prenosimo integralno.

Gospod Medojević, ta pogovor je nastal predvsem zaradi vašega tvita, ki se v prevodu bere: »NLB in nekdanji direktor v ČG Črtomir Mesarič sta del pralnice denarja za oblast v ČG. Slovenske politike je kupila oblast v ČG in so postali njeni lobisti v Bruslju. Za debele apanaže. Preko ČG se je pra tudi umazan denar iz Slovenije, pridobljens korupcijo in kriminalom.« Nam lahko boljpodrobno razložite, kaj ste s tem mislili?

Veze crnogorskog režima i političkih, tajkunskih, diplomatskih, bezbjednosnih i kriminalnih struktura su duge, duboke, sadržajne i veoma lukrativne. Prvi međunarodni kontakti Đukanovića sredinom 90tih išli su preko Slovenije. Imajući u vidu da su strukture nekadasnje YU UDBE ostale netaknute i u Sloveniji, a i u Crnoj Gori, lako su uspostavljeni kontakti. Crnogorskom režimu već ogrezlom u švercu u periodu sankcija prema SRJ, bio je potreban know-how za pranje novca stečenog kriminalom, a tu su slovenački kadrovi bili već dobro obučeni. Slovenci su bili prvi „strani“ investitori i svoju pažnju su fokusirali na banke, osiguravajuća društva, kazina, brokerske firme, investicione fondove. Slovenci su pokazali, dakle, poseban interes, upravo za one poslove koji su izuzetno pogodni za pranje novca. Slovenci su posredovali da, još jedna kriminalna bankarska organizacija Hypo Alpe Adria banka otvori svoju filijalu u Crnoj Gori. Ogromni crni fondovi od šverca cigareta, a kasnije i droge bili su predmet interesovanja tužilaštava mnogih zemalja, a krajem 90tih i početkom 2000tih posebno su bili aktivni Italijani.  Đukanović je morao da potraži pomoć iskusnih perača novca i da pokuša da milijarde EUR gotovine od šverca ubaci u legalne tokove. Mlada država, članica EU, javno poznata po „uspješnoj“ demokratskoj tranziciji bila je idealni kandidat. Crnoorski režim vrlo pažljivo bira svoje diplomatske kadrove u Sloveniji koji, čitavo vrijeme, obezbjeđuju logističku podršku za uspostavljanje mreže za pranje novca. 

NLB je kupila najveću državnu banku Montenegrobanku i ova institucija je postala ključni igrač u povezivanju prljavog kapitala vrha crnogorskog režima sa slovenačkim strukturama. Razvila su se i lična prijatljestva i nivo povjerenja pa su osnivane zajedničke firme crnogroskih tajkuna bliskih sa vrhom režima i slovenačkih partnera. Ime Črtomira Mesariča, bivšeg direktora NLB, postaje nezamjenjivo, ako je neki investitor iz Slovenije želio posao u Crnoj Gori, za šta , uvijek treba odobrenje braće Đukanović. Novac crnogorskog režima, ali i novac slovenačkih tajkuna intenzivno cirkuliše preko slovenačkih banaka, osigurvajućih društava, brokerskih firmi,investicionih fondova, berzi.

Kako je to potekalo?

Šeme su već poznate. NLB dodjeljuje fiktivne kredite, sa keš kolateralima, loše kredite sa naduvanim kolateralima, preko nje se vrše plaćanja paravana firmama na off shore destinacijama itd itd. 

Ljubav je trajala dosta dugo, sve dok slovančki investitori nijesu upoznali pravo lice Đukanovića i njegovih ljudi. Dolazi do problema u funkcionisanju NLB, ona gubi privilegovan položaj, problemi se javljaju i biznisu sa osiguranjem, slovenački HIT izlazi iz biznisa sa kazinom i prodaje hotel Maestral, paravan firmi iza koje stoje Đukanovići, berza u Crnoj Gori kolabrira i Slovenci zatvaraju brokerske firme, a investiconi fondovi idu u bankrot. Lično mi se obratio poznati slovenački biznismen Franc Reimer, koji je sa svojim crnogroskim partnerom, kojeg mu je preporučio, upravo Mesarič. Uložio preko 10 mil EUR u rudnik olova i cinka u Šulima, pored Pljevalja i koji je brutalno prevaren i istjeran iz Crne Gore pod prijetnjama za život. Njemu je u registru privrednog suda, na volšeban način, bez njegovog odobrenja umanjen osnivački ulog i preuzeta većinska kontrola nad vlasništvom zajendičke firme sa crnogorskim partnerom, gdje je odnos bio 50%:50%. Kasnije mu je tražen reket, prijećeno smrću i on sada otplaćuje kredit od preko 10 mil EUR  koji je podigao kod NLB u Ljubljani, za investiciju u firmi, koja mu je nasilno oduzeta, i kasnije prodata  Poljskim investitorima za preko 60 miliona EUR. Da stvar bude još bizarnija, crnogorski partner, koji nije uložio ništa u rudnik, je podnio krivičnu prijavu protiv Reimera u Sloveniji. U čitavoj prevari ključni igrač je bio Črtomir Mesarič. Priča više liči na scenario za neki triler.Čitavo vrijeme, Đukanović, preko svojih ljudi od povjerenja obezbjeđuje aktivno lobiranje za svoj kriminalni režim u Briselu, upravo preko Slovenije.Prek Slovenije? Kako?

Najagilniji promoter crnogorske mafije u Briselu je bio Jelko Kacin. On je na sebe preuzeo vrlo težak posao, da jedna krajnje kompromitovani režim u evropskim strukturama, a posebno u njemačkim, predstavi kao demokratski, proevropski. Kacin je vrlo brzo shvatio da je nemoguća misija, jer sve obavještajne službe Evrope, a posebno BND su o Đukanoviću izvještavale svoje Vlade, kao o opasnom međunarodnom kriminalcu povazanim sa transnacionalnim kartelima za šverc cigareta i droge. Zato je Kacin odlučio da denuncira opoziciju i da nju u Briselu predstvalja kao anti-NATO, retrogradnu, nacionalističku, antievropsku, prorusku, prosrpsku itd itd. Svoje lobističke usluge , koje su bile plaćene krvavim novcem mafije, je fokusrao na dva cilja: promociju NATO, i demonizaciju opozicije. Kasnije je Crna Gora postala meka za slovenačke diplomate koje su ovde dolazili kao predstvanici EU, OSCE, NATO, EP i uvijek je to bila ista priča. Novac mafije je napunio džepove slovenačkim diplomatama i zatvorio oči i usta. 

Potem se ne gre čuditi, da so Iranci za pranje kriminalnega denarja v Sloveniji izbrali prav NLB? Verjetno ste seznanjeni s slovensko afero IranNLBgate in pranjem iranskega denarja? 

Moja prva iskustva sa problemima tranzicija sticao sam upravo u Sloveniji, gdje sam često bio na studijskim boravcima. Intenzivno pratim dešavanja u Sloveniji, a posebno mi je zanimljiva sudbina  NLB, jer upravo propast NLB , kroz loše dugove , bio je prvi signal da se tu ne radi o lošim procjanama menadžmenta banke, već o masovnoj šemi za pranje prljavog novca. Loši krediti su samo bili pravna forma za pranje. Otpisom loših kredita  ili prebacivanjem u faktoring firme ili posebne banke za loše kredite, u suštini se brišu tragovi o vezama prljave gotovine stečene kriminalom i čistog novca banke iz leganih depozita. 

Slovenija i NLB su bili logičan izbor crnogorske mafije. Zemlja članica EU, uspješna priča o tranziciji. I ja sam mnogo puta kritikujući Vladu za promašaje u privatizaciji, ukazivao na Sloveniju kao uspješan primjer tranzicije. Nažalost, upravo kroz dramu sa lošim kreditima i prezaduženosti privatizovanih preduzeća u Sloveniji, otkrili smo i šta se, u suštini krilo, iza tog »uspjeha«. Integrisanost Slovenije u međunardoni finansijski sistem, dobar rejting države, ugled Slovenije kao pravne države sa dobrom regulativom i mehanizmima za sprečavanje pranja novca, bili su vrlo razumni razlozi zašto se crnogorski režim opredjelio za uspostvaljanje »kriminalnog bratsva » sa Slovencima. 

Je torej prodaja NLB in njenih podružnic po državah bivših republik Jugoslavije rešitev, da se ustavi organiziran kriminal? 

Prodaja banke sa opterećenjem loših kredita iza kojih stoji pranje prljavog novca mafije je uvijek dobar potez za korumpiranu Vladu. Cilj uspješnog pranja novca je prekinuti i zakamuflirati porijeklo novca i njegovu vezu sa stavrnim vlansikom. Takođe veoma je bitno da u toku čtave operacije zadržite kontrolu nad sredstvima. Najbezbejdnije je prati u novac gdje je u sam proces uključena i vlast, tj korumpirani moćnici koji onda imaju i lični interes da donose odluke i kreiraju politike koje štite njih same. Najbolji primjer simbioze krupnog kapitala, krupne politike i krupnog kriminala je slučaj Hypo Alpe Adria Banke koja je i osnovana upravo zbog pranja ogromne količine prljavog novca koji se nagomilao u vrijeme ratova 90tih i raspada SFRJ. Naravno, uz pranje novca sa Balkana provukle su se i silne milijarde novca od utaje poreza, korupcije i kriminala i iz Austrije, Njemačke, Luksmeburga. Da se ne bi otrili stvarni organizatori ove zločinačke organizacije, HAAB je gurnuta u bankrot i ugašena. Dokumentacija je nestala, par ljudi je suđeno na neke simbolične zatvorske kazne, sve se svelo na rasprodaju kolaterala koji su prebačeni na no vu firmu HETA, koja vis enije pod kontrolom monetarnih vlasti i tu je priči kraj. Pojeo vuk magarca. Ostali su opljačkani i poreski obveznici Austrije i Bavarske jer su iz državnog budžeta finansirana neuspješna restrukturiranja ove banke. Ključni kreatori ove šeme su ostali van dometa pravsuđa, zato što su u čitavu priču bili uključeni i ključni političari i vladajuće partije.

Slična sudbina bi mogla da  zadesi i NLB, jer bi istraga o dešavanjima u toj banci otvorila pitanja odgovornosti nekih ključnih političara u Sloveniji.

V knjigi z naslovom  Perverzna tranzicija od komunizma do mafije ste objavili vaše odmevne kolumne in intervjuje. Začeli ste z zapisom »Miting za mir u Titogradu«, kjer ste jasno izrazili svoj NE vojni na Balkanu. »Ne dozvolimo onima koji su nam upropastili sadašnjost da nam otmu i budućnost jer oni koji ne cijene tuđe živote ne mogu cijeniti ni svoj.« A žal se je zgodilo nasprotno... 

Kao student ETF osnovao sam prvu antiratnu organizaciju Studentski Forum i uspio, sa svojim kolegama, da ukinem stare komunistiške studenske organizacije i osnujem Savez Studenata koji nije bio ideološki obojen. Pokrenuli smo i Studentsku ligu za mir i čak uspjeli da u tadašnjem Titogradu organizuejmo jedan skup studenata iz više republika bivše SFRJ. Ratno ludilo je, nažalost, već bilo zahvatilo i studente i taj pokušaj je propao. Organizovali smo više mirovnih manifestacija i aktivno bili protiv rata. Ja sam tada gostujući na državnoj TV RTCG u jednom od najgledanijih termina, javno pozvao studente i mlade da budu »dezerteri građanskog rata koji nam se sprema«. Organizovali smo peticije za povratak studenata sa Dubrovačkog ratišta, govorio protiv te sramotne operacije u Parlamentu, bio privođen od policije. Sada sam doživio da me , bivši vojni okupacioni upravnik Cavtata i major KOS JNA, sada specijalni tužilac Milivoje Katnić, lažno i montirano optužuje i progoni. Ratni huškači, ljudi koji su neposredno i direktno učestvovali u ratnim zločinima, danas su državnici, ministri, tužioci, sudije, tajkuni. Nažalost, lustracija u Crnoj Gori nije obavljena, nijesu otvoreni tajni dosijei UDBE i danas stanje ljudskih prava, demokratije, i vladavine prava je gore nego u komunizmu. Isti Katnić je prije par dana podigao krivičnu optužnicu protiv mene, zbog mog govora u parlamentu u kojem ukazujem na činjnicu da kum tužioca ima monpol na tržistu ljekova i da su cijene 2-10 puta skuplje u Crnoj Gori nego u Srbiji, kao i da tužilac ima imovinu koja je višetruko veća od legalnih prihoda. Crna Gora je privatna država u vlansištvu mafije. 

Pravite, da »Crna Gora se raspada kao posledica truleži.« Kaj vse je nagnilo vašo državo?

Kohabitacija vlasti i organizovanog kriminala, izbrisala je granicu izmedju ove dvije strukture društva. Nakon osamostaljenja 2006. crnogorski režim je uspostavio sardanju sa transnacionalnim narko kartelima i država Crna Gora i njene institucije su postale platforma za obaljanje najosjetljivijih djelova operacija ovih kartela. Pristup evropskom kopnu i pristup bankama, bez straha od policije i službi bezbjednosti i carine, bio je suviše atraktivan mamac i crnogorski režim je postao ključna karika za djelovanje latinoameričkih i turskih narko kartela. Raspad sistema tradicionalnih vrijednosti i nekažnjivost pripadnika vladajuće mafije, doveo je do razaranja morala nacije i do novog vrednovanja. Tajkuni, kriminalci, korumpirani agenti UDBE, korumpirane sudije, tužioci postali su simboli moći i uspjeha u Crnoj Gori. Mala tradicionalna sredina doživjela je svoj moralni slom i posledice su duboke, strukturne i teške. Industrija je razorena , izvoz ne postoji, poljoprivreda uništena. Crna gora danas živi od pranja novca stešenog švercom cigareta, a od 2001 i narkotika, oružja. Pravio sam analizu strukture naplate PDV i došao do zaključka da najmanje 30'40% naplaćenog PDV potiče iz ekonomskih aktivnsoti koje su nepoznate. Jednostvano kada uporedite nivo primanja crnogorksih građana i potrošnje, dolazi se do zaključka da se kroz hipermarkete, igre na sreću, ugostiteljske objekte, građevinarstvo, hotele  i sl, opere kroz plaćanja poreze na ubačeni prljavi keš oko 30'40% više novca nego što je stvarni oprezivi promet. Negdje su i građani i penzioneri vemenom prihvatili da se njihove zarade i penzije finasiraju iz šverca i pranja novca i to ne osuđuju. Režim je sveo broj zaposlenih na nekih 170.000, od čega 60.000 zaradu prima iz budžeta. Preko 50% zaposlenih prima zaradu od 250EUR i manje, a prosječno je zaposleno 1,2 člana porodice. Oko 60% stanovništva je ispod ili vrlo blizu apsolutne linije siromaštva. Enormni rast spoljnog duga je već ugrozio normalno funkcionisanje javnih finasija, a 50% troškova našeg penzionog fonda isplaćuje se direktno iz budžeta. Politička kriza je duboka i sistemska. Vlast se održava krađom na izborima, uz pomoć mafije i prljavog novca od droge i cigareta. Najjača opozicona grupacija Demokratski Front se sistamtski progoni od strane policije, tužilaštva i UDBE pod čijom smo pratnjom godinama. O meni se vodi tajni dosije UDBE od 1999 godine i to je u jednom od preko 50 sudskih sporova protiv mene, u zapisnik suda priznao jedan tada visoko rangirani saradnik službe. Na kraju došlo je do mafijaškog rata unutar nekada jedinstvenog narko kartela koji je godinama radio uz podršku UDBE. Upravo UDBA ih je posvađala i isprovocirala krvave obračune u kojima je ubijeno već preko 50 ljudi, među kojima su i nevine žrtve. Državne institucije razjedene korupcijom nijesu sposobne da objektivno primjene zakon i pohapse vođe ovih narko klanova. I pored više od 50 mafijaških likvidaciaj, nijedna od vođa oba klana nije u zatvoru. I kada nekim slučajem neko bude uhapšen ili osuđen na neku smiješnu kaznu, brzo se nađe na slobodi, zbog nekog propusta tužilaštva i sudova i pobjegne van zemlje. Sukob klanova je ušao u veoma zabrinjavajuću fazu jer država i vlast imaju svoje favorite u tom sukobu. Organizovani kriminal u Crnoj Gori je par exellance politički fenomen koji se samo slučajno dešava u krivično-pravnoj sferi: krupni igrači su nedodriljivi. Sredinom juna carinici su u Luci Bar otrili 40kg kokaina u kontejneru banana. Uvoznik je poznata režimska firma VOLI. Niko iz te kompanije nije saslušan, a Specijalni tužilac Katnić je taj predmet prenio na običnu policiju, kao da se radi o zaplijeni 4 grana koakina u autu. Janso je da je ta zaplijena bila rezultata sukoba švercersko-bezbejdnosno-političko-kriminalnih klanova u vlasti i da se radilo o dojavi iznutra. Kako se radi o uhodanom kanalu za uvoz kokaina, koji je očigledno funkcionsiao dugo i pod zaštitom vrha vlasti, Katnić koji je poslušnik Đukanovića, i ucjenjen zbog ratnih zločina i veza se jednim od kartela, je taj slušaj zataškao. Šverc 40kg kokaina u kontejneru najveće režimske firme nije organizoavni kriminal, prema Katniću.

Institucije su privatizovane. Crnom Gorom se širi nepodnošljivi osjećaj nepravde. Političke, socijalne, nacionalne, mafijaške tenzije rastu. Nacija je duboko podjeljena. Nestabilnost je očigledna. Sukobi mafije eskaliraju. Samo je pitanje vremena kada će mete postati političke. A onda će zemlja da tone u haos. 

Citiat iz knjige: »Korupcija je postala osnovni instrument, cilj i motiv ekonomske politike ove vlasti, a organziovani kriminal najvažnija privredna grana. Kokainski i heroinski globalni karteli razvili su jedan važan tranzitni krak preko moje države, koristeći logističku podršku dikatora i njegovog režima. Siguran pristup evropskom kontinentu s mora i bankama pod kontrolom diktatora, stvorile su od moje države jedan od najznačajnijih globalnih centara organizovanog kriminala, a posebno trgovine narkoticima i pranja novca.« Verjetno se je mreža kriminala ohranila iz bivšega režima, komuniza?

U Parlementu sam govorio da je Đukanović 1989 postao Premijer, na predlog Slobodana Miloševića i beogradske UDBE,  čiji je bio sradanik kao studentski funkcioner krajem 80tih. On nije učestvovao u prevratu i rušenju starog komunističkog rukovodstva, a kada je trebalo izabrati Premijera, pojavilo se ime Đukanovića, koga niko tada nije ni poznavao. Uticaj tih struktura bivše YU UDBE je ključni na povezivanje mafije sa Đukanovićem krajem 90tih godina prošlog vijeka. Sukobi unutar DPS i sa Miloševićem su posledica borbe za prevlast nad državnim švercom cigareta i tada je već ključni čovjek CIA i SAD u regionu bio Jovica Stanišić, bivši ratni šef UDBE Srbije. Zapadne službe su zatvarale oči nad stvaranjem balkanske Konfederecaije Organizovanog Kriminala i ekspanziju šverca cigareta i droge. Za uzvrat Đukanović, Stanišić i družina su bezpogovorno ispunjavali instrukcije zapdnih centara moći, Naknadno smo u memoarima nekih zapadnih diplomata i obavještajaca, mogli da pročitamo i konkretne detalje o tome da je balkanska mafija nastajala uz prećutno odobravanje zapadnih službi i Vlada. Crna Gora je postala platforma za djelovanje najmoćnijih transnacionalnih narkokartela. Tako su u Crnoj Gori, po nalogu DEA uhapšeni visoko rangirani političari Bugarske i Italije koji su sklapali dil „droga za oružje“ u ime Kolumbijske gerilske organizacije F.A.R.C. Crnogorski i srpski državljanin postaje i Mohamed Dahlan, za koga sam Đukanović kaže da je „važna bezbjednosna ličnost Bliskog Istoka“. Tu se otvaraju komuniakcije sa UAE koja je takođe na veoma lošem glasu zbog slabe regulative za pranje novca i šverc cigareta. Dahlan je optužen od tužilaštva palestina za korupciju i pronevjeru državnih fondova. Mnogi ga povezuju sa crnim operacijama zapadnih službi na Bliskom istoku. Postao je blizak lični prijatelj sa Đukanovićem i Vučićem.  

Kolumne se berejo kot scenarij za balkansko kriminalko. V eni opisujete tudi čas, ko je guverner vaše Centralne Banke g-din javno spregovori o pranju milijarde evrov gotovine črnogorske in ruske mafije preko komercialnih bank v t.i. virtualnih denarnih posojilih. Kako močno je ruska mafija povezana s Črno Goro?

Đukanović je intezivirao odnose sa Rusijom, njihovim tajkunima, mafijom i obavještajnim službama, još početkom 2000tih godina, preko svoga »Minsitra za odnose sa Rusijom« i bivšeg Ambasadora u Moskvi Milana Roćena. Rusija je jedina podržala projekat crnogorske nezavisnoti, jer su tada i SAD i EU više bile za nastavak nekih labavih veza sa Srbijom, zbog problema Kosova i stabilnosti Srbije. U periodu od 2006-2009 Rusi su ubacili više milijardi gotovine u Crnu Goru i postali ključni investitori. Naša slaba ekonomija nije mogla da prihvati toliki priliv gotovine i rusku ekspanziju i banke su bile zatrpane kešom. Naravno, da je dobar dio tog novca , ubačen u režimske banke i firme tajkuna, da bi se taj novac oprao. Da se ne radi samo o ekonomskom interesu, postalo je jasno kada poslednji šef KGB general Viktor Ivanjenko, ulaže ogroman novac u igradnju najvećeg hotela na primorju, hotela Splendid, koji postaje ključni bezbejdnosni punkt ruskih službi. U obavještajnim krugovima se decenijama govori na povezanost nekadasnjih sovjetskih službi sa gerilskim organizacijama i revolucinarnim armijama u Latinskoj Americi koje kontrolišu plantaže koke i pogone za proizvodnju kokaina. Kao što ista priča se vezuje sa uloge zapadnih službi u kontroli proizodnje maka i opijuma u Avganistanu i proivodnji heroina. Ogromni priliv gotovine sumnjivog porijekal nije mogao biti neprimjećen. Cijene nekretnina u Crnoj Gori su ekslodirale. Ruski kupci su plaćali besmisleno visoke sume novca za potpuno bezvredne parcele na planinama i po crnogorskim selima. Tada je, među Rusima, najpoularnija bila Prva banka, braće Đukanović, koja u Crnoj Gori posluje van zakona i kontrole Centralne Banke. Tadašnji Guverner Centralne Banke se javno usprotivio takvoj praksi, i u parlementu potrdio moje uporne optužbe, da se preko fiktivnih kredita sa keš kolateralima, u suštini pere novac ruske mafije i tajkuna. Vrlo brzo je smijenjen i učutkan. Odjednom je postao vlasnik vrhinskih vinograda i moderne vinarije i više ne govori o opasnim temama.

Pišete, da je bilo vse je videti čudovito,  vse dokler dejavnosti tega kartela niso postale grožnja varnosti Združenih držav in EU… Na kakšen način? Kdo je sodeloval v akciji?

Upravo zbog toga što su transnacionalni narko karteli  shvatili da im za njihove poslove u Crnoj Gori garantuje vlast, država, službe, carina, sudovi, tužilaštva, biznis je procvetao, Crnogorci su se pokazali kao vrlo pouzdani i profesionalni partneri i stvari otišle predaleko. Crnogorski karetli su postali glavni snadbjevači tardicionalnih kartela po Evropi, prije svega u Italiji, Španiji, Holandiji. Razmjere njihovih operacija su bile takve da su ušli pod radar DEA i remetili su neke odavno uspostvljene relacije i odnose na tržištu. Kako su u Crnoj Gori, mogli i da se fizički sklone, dobiju lažne pasoše, operu novac, promjene identitet, ulažu u legalan biznis, ta reputacija je brzo dovela DEA do njih. Ipak, zbog povezanosti policije i UDBE sa djelovanjem ovih kartela, nije bilo moguće računati na saradnju sa njima i istraga je bila veoma komplikovana. S druge strane zapadne službe su čuvale Đukanovića i njegov značaj u ovoj organizaciji je upravo taj. On ima zaštitu SAD i UK i njihovih službi. Tako da su i efekti istraga DEA, bili limitirani. Crna Gora je pod Đukanovićem postala neka vrste Kolumbije na Jadranu. To se vremenom vratilo koa bumerang, jer je mafija preuzela pod kontrolu sve Vlade regiona. Balkan je postao Latinska amerika Evrope. Mafija je toliko moćna, da će SAD i EU, ako žele neke promjene u regionu morati da sa njima pregovara. Kao u Kolubiji kada je Vlada pregovara sa FARC-om. 

Ko sem lani spisala kar nekaj člankov na podlagi pričanja v Urugvaju zaprtega Balkanskega bojevnika Anastazija Martinčića, je bila rdeča nit le-teh črnogorska mafija. V enem izmed člankov nam Martinčić svetuje, naj se borimo za svojo državo. »Če trije Črnogorci ustavijo celotno slovensko sodišče, to ni normalno,« je med drugim povedal. Je Slovenijo ugrabila mafija? Je to ena najmočnejših mafijskih organizacij na svetu, kot je nam povedal Martinćić. 

To nije samo problem Slovenije. Balkanska Konfederacija Organizovanog Kriminala, iza koje stoje bivša YU UDBA vlada čitavim regionom i danas je jača od Vlada, policija, sudova, službi. Njihova moć je tolika, da opet mogu izazvati rat, da bi zaštitili svoje bogatsvo i slobodu. Kao što je UDBA uradila pčetkom 90tih , kada je formirala sve nacionalističke opozicione partije, naoružala ekteremiste i zapalila zemlju. Samo da bi spriječila demokratsku tranziciju i scenario kao u Rumuniji. Ova zločinacka hobotnica sprecava stabilizaciju Balkana, zaustavlja demokratske procese i drži region u stalnom vanrednom stanju i sukobima. I još uvijek su partneri i zapadnim i istočnim silama.

Ste eden od vodij črnogorske opozicije Demokratske fronte (DF) in predsednik Gibanja za spremembe (PZP) PZP. Kakšne so trenutne politične razmere v Črni Gori? (pristopne aktivnosti  v EU, članstvo v NATO) 

PzP je osnovan 2006 kao pokušaj nezavisnih intelktualac, stručnjaka da se prevaziđu duboke i teške podjele nakon referenduma i da se artikliše demokratska snaga za smjenu mafijaske vlasti Đukanovića. Na prvim izborima, na kojima smo nastupili bez ijednog opštinskog odbora i partijske infratsrukture, osvojili smo skoro 14% glasova. Odmah se upalio alarm UDBE i od tada do danas mi smo pod neviđenim državnim terorom, medijskom stanizacijom, progonima, hapšenjima. Mene i moju porodicu fizički su napadali vojnici mafije, o prijetnjama smrću od mafije, da i ne govorim. Skupa sa našim kolegama iz drugih opozicionih partija osnovali smo Demokratski Front i snažno promjenili političku scenu u Crnoj Gori, Pokazali smo da je moguća uspješna saradnja stranke koja je za nezavisnu Crnu Goru, EU i NATO i stranaka koje imaju potpuno suprotna ideološka i politička stanovišta. Okupila nas je ideja crnogorsko-srpskog pomirenja, i borbe za demokratiju, slobodu i refrome. Organizovali smo prve ozbiljne demonstracije protiv režima i primorali ih da pregovaraju oko fer i slobodnih izbora. Nažalost, to nije bilo po volji nekim stranim Ambasadama, koje su i taj put, privele ostatak opozicije i primorale ih da uđu u Vladu Đukanovća koji je bio na koljenima, nakon brutalnog nasilja i terora nad slobodnim građanima 24.10.2015.godine.  I pored svega, opet smo bili blizu da smijenimo mafijaški režim na izborima 2016.godine, ali je tada Đukanović uz pomoć djelova Srbijanske UDBE organizovao »lažni državni udar« na dan izbora i otvorio državni, medijski, tužilački i sudksi progon DF, nezampađen od 1948 godine. Nakon dvije godine , crnogorska javnost je i direktnom TV prenosu vidjela da se radi o jeftinoj i primitivnoj montaži, gdje su dva agenta Srbijanske UDBE, od kojih jedan pravsonažno osuđen za ubistvo u Hrvatskoj na 21 godinu, sa grupom penzionera i ljudi oronulog zdravlja, bez oružja, opreme, sradanika u Crnoj Gori, pokušali da uhapse Đukanovića, koji je tu noć trebao da se pješke i sam došeta do »terorista«. Tada je počela indoktrinacija i propaganda da se radi o ruskom uticaju na izbore, i ako do sada nije pokazan nijedan dokaz o bilo kakvim vezama državnih struktura Rusije sa bilo kim iz DF. Naprotiv, država Rusija svoje interese u Crnoj Gori realizuje preko Đukanovića i svojih partenra u vlasti. 

Čigava je torej Črna Gora? Čigava je Slovenija? Smo res na Titaniku, kjer vam mesto oficirja ne pomaga. »Lijepa je funkcija, ali čeka vas ledena santa. Kapetan je odavno odredio kurs, i niti može, niti zna, niti hoće da ga mijenja.«

Đukanović je u svoj brak sa mafijom, kao miraz unio državu Crnu Goru i njene građane. Za sada taj brak funkcioniše dobro i za Đukanovića i za mafiju. Ipak, sukobi »supružnika« su sve glasniji i sve opasniji. Imajući u vidu koliko je veliki kriminal i novac u igri, veoma sam zabrinut kako će proći razvod. A tu su i djeca. Stotine vojnika kriminalnih klanova. Više puta sam iskazao svoju zabrinutost zbog toga. DPS ili Crna Gora. Jedno ne može preživjeti.