Predstavljane inicijative za ekonomski i ukupni društveni preporod Crne Gore

Prof. dr Branko Radulović

DF je juče u Skupštinsku proceduru procesuirao pet akata. To su:

  1. 1.      Predlog rezolucije o reindustrijalizaciji Crne Gore,
  2. 2.      Predlog rezolucije   o uspostavljanju održivog i modernog saobraćajnog sistema

Crne Gore,

  1. 3.      Predlog rezolucije o načinu valorizacije  elektro-energetskog  potencijala

Crne  Gore,

  1. 4.      Predlog zakona o dopunama Zakona o inovativnoj djelatnosti i
  2. 5.      Predlog zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci.

U pitanju su pravni akti koji će svojim donošenjem i sprovođenjem ekonomski i ukupno društveno preporoditi Crnu Goru.

Akti rešavaju najveće probleme Crne Gore. Eliminišu limite razvoja, zaustavljaju dalju devataciju resursa i ljudi i uspostavljaju uslove za dinamičan razvoj.

Počivaju na detalnoj analizi stanja, komparaciji sa najboljim svjetskim praksama i sintetizuju optimalna rešenja.

Akti objedinjuju u jednu cjelinu resurse, pamet i potrebna finansijska sredstva.  

Rešenja daju odgovore kako to učiniti u teškoj crnogorskoj zbilji. Ona su istovremeno promišljena, sveobuhvatna, fazna, parcijalna, usaglašena, radikalna i dinamična.  

Akti će svojom primjenom  produkovati dinamičan i dugoročno održiv razvoj, racionalno koristiti i unapređivati resurse, stvoriti brojna kvalitetna i pametna nova radna mjesta, novu visoku dodatu vrijednost, dinamičan rast BDP, smanjenje javnog duga i spoljnotrgovinskog deficita, značajno će unaprijedi ekološko stanje, socijalnu zbilju, ragionalni razvoj.

Primjenom ovih akata, zajedno sa održivim turizmom, racionalnom poljoprivredom, profesionalizacijom i optimalizacijom administracije, kvalitetnom socijalnom politikom, zdrasva i školstva, nornalno i mnogo čega drugog, posebno na demokratskom planu, bi učinili srednjoročno a posebno dugoročno, Crnu Goru srednje razvijenom državom.

Logično svaki od akata sadrži svoje specifičnost, istinu i rešenje. Danas ne postoji jedinstvenog i univerzalnog rešenja za sve kako biti bogat. Postoji uslov svih uslova a to je kompetentna i odgovorna vlast i konkurentna i napredna pamet.

Kada je u pitanju Rezoluciju o reindustrijalizaciji Crne Gore  nekoliko konstatacija. Razvijene Crne Gore i novih radnih mjesta nema bez konkurentne industrije, bez pametnih fabrika, bez modernizacije proizvodnje, bez novih tehnologija. Industrija u svakoj razvijenoj državi učestvuje sa preko 20-30% u društveno proizvodu.

Neophodno je zaustaviti dalju deinstrijalizaciju i sprovesti reindustrijalizaciju Crne Gore. Potrebno je raskinuti kolonijalne i protizakonite ugovore, zaustaviti izvoz ruda, sačiniti strateška dokumenta razvoja, osnovati „Industriju Crne Gore“ AD, Institut za razvoj Crne Gore, Crnogorsku razvojnu banku. Ciljani industrijski razvoj treba ostvariti, prije svega, u sektorima prerađivačke industije aluminijuma, čelika, drveta, hrane, građevinarstva, energetike, elektronike, farmacija.

Rezolucijom o uspostavljanju održivog i modernog saobraćajnog sistema Crne Gore bi se zaustavio sadašnji haos i lutanja i otpočeo proces uspostavljanja modernog i održivog saobraćajnog sistema. Takav saobraćajni sistem je od najvećeg javnog interesa. Kako to učiniti je dato u Rezoluciji bilo da su u pitanju strateška dokumenta, akcioni planovi, studije, analize, akteri ili instrumenti finansijske podrške.

Rezolucijom o načinu valorizacije elektro-energetskog potencijala Crne Gore, date su potpune analize stanja i predložene brojne mjere, kako ovaj najznačajniji privredni resurs valorizovati na dugoročno održiv način. Posebno je obrađena valorizacija hidropotencijala, a posebno način valorizacije termopotencijala uz potpunu ekološku zaštitu.

Predlogom zakona o dopunama Zakona o inovativnoj djelatnosti je definisan način osnivanja Instituta za razvoj Crne Gore, koji treba da bude od najvećeg državnog interesa. Formiranjem ovog instituta bi se animirala i objedinila sva pamet Crne Gore, usmjerila i podržala kreativna energija, sve u cilju dinamičnog i održivog razvoja. Crna Gora  mora pokrenuti veliki i dinamičan investicioni ciklus uvažavajući, pri tome,  održivi razvoj, direktne i indirektne efekte, investicione ekonomske indikatore, valorizujući racionalno domaće resurse. Investicije treba da produkuju konkurentnu privredu, visoku dodatu vrijednost, brojna nova radna mjesta, dinamičan rast BDP i da značajno unaprijede standard života građana. 

Da bi se pokrenuo veliki investicioni ciklus i dugorični održivi i pametan razvoj potrebna je adekvatna finansijska podrška. To se ne može ostvariti u postojećim ukupnim društvenim, ekonomskim i finansijskim uslovima. Tako, sektor komercijalnog bankarstva je krajnje konzervativan, sa neprimjernim zelenaškim kamatama i neodrživim uslovima finansiranja razvojnih projekata. 

Osnivanjem Crnogorske Razvojne Banke, uz dinamizaciju tržišta kapitala, aktivnim učešćem institucionalnih investitora, značajnijom participacijom EU-fondova i međunarodnih finansijskih institucija, kao i komercionalnih banaka sa mnogo manjim kamatama, bi se  stvorio novi okvir i sadržaj  finansijskog sektora, koji bi na najefikasniji način kontinuirano podržavao dugoročno održivi razvoj. 

Brojni su primjeri značajne pozitivne uloge razvojne banke u različitim periodima i različitim sistemima ekonomskog i uopšte društvenog uređenja određene države. Činjenica je da su nacionalne razvojne banke glavni finansijski instrument vodećih država. Takođe,  uz najavu da će to učiniti ubrzo i u Srbiji, funcionišu razvojne državne banke u svim državama Zapadnog Balkana.